Од стране наставника наше Школе поднесени су појединачни извјештаји за трећи извјештајни период, везан за ангажовање наших ученика у реализацији процеса наставе на даљину. На основу тих извјештаја сачињен је обједињени извјештај, који је прослијеђен Министарству просвјете и културе и Педагошком заводу Републике Српске.
Због противљења дијела наше локалне јавности, нећемо презентовати поименичне податке, онако како то обрађујемо и просљеђујемо наведеним институцијама, него ћемо изнијети оквирне и статистичке податке.
Од 793 ученика од првог до деветог разреда, у настави не сарађује или минимално сарађује 17 ученика, или 2,15%. Од тога је само 2 ученика оправдало ту ситуацију, и ово се односи на ученике разредне наставе.
Осталих 15 ученика су ученици предметне наставе, од којих до сада нико није оправдао своје неангажовање у оваквом наставном процесу. Од скоро 290 ученика предметне наставе, то износи 5,2%, што није неважан проценат. Охрабрујуће је то сто се 6 ученика од прошле седмице активно укључило у рад, али је забрињавајуће то што се појавило нових 5 који су се искључили из даљег рада. Постоји константа од 10 истих ученика који се од почетка, па све до сада никако нису укључили у рад.
Такође, није уопште мали број ученика, који нису укључени у рад појединих предмета, што зависи од седмице до седмице. Тај број ученика од претходне седмице је 59, или 20%, и односи се само на предметну наставу. Број предмета који варирају по обухваћеним извјештајним периодима је од 1 до 3 предмета по ученику.
Предмети који се највише избјегавају су: физика, енглески језик, географија, историја и српски језик.
Још једном упућујемо апел оним ученицима и њиховим родитељима, који још увијек нису озбиљно схватили или прихватили овакав начин рада, да је крајње вријеме да се прихвате учења, и на такав начин олакшају и себи и нама завршетак ове школске године.
Очекујемо да ће наредне седмице надлежно Министарство и РПЗ усагласити и саопштити начин вредновања и закључивања оцјена, тако да ће у наредном периоду слика бити јаснија шта нам је чинити.
Молим све оне који могу да утичу на то да у бродској јавности почне да преовладава размишљање да није све у правима, него да постоје и обавезе, чијим испуњавањем се лакше остварују права. Правила су нешто што гласи онако како их неко тумачи или хоће да схвати, а пракса, путем које се долази до остварења позитивних циљева, није баш увијек у сагласности са правилима.
Брано Гојковић – директор Школе.