Поштовани ученици и родитељи!
Познато вам је да је, због проглашења пандемије вируса корона, од 11. марта обустављена учионичка настава, и да је 17. марта почела настава на даљину путем програма телевизије Републике Српске. Ова настава на даљину подразумијева праћење наставних садржаја по разредима и предметима путем телевизијског програма, а утврђивање и увјежбавање садржаја се одвија путем друштвених мрежа, кроз сарадњу са учитељима и предметним наставницима.
Да би се овај процес одвијао што је могуће ефикасније и на званичан начин, Министарство просвјете и културе донијело је „Упустство о праћењу, вредновању и оцјењивању ученика приликом извођења наставе на даљину у основној школи“, а Републички педагошки завод је донио „Инструкције за праћење, вредновање и оцјењивање ученика током наставе на даљину“.
Ова два документа прописују начин рада и поступања ученика и наставника, са циљем да се овај процес, у овом сложеном периоду, што боље реализује у интересу ученика. Сви наставници, одјељенске старјешине и руководство школе крајње озбиљно и ангажовано су се посветили овом облику рада и ставили се на располагање ученицима, да се, у складу са наведеним Упутством и Инструкцијама, овај процес наставе на даљину, колико је то год могуће, квалитетније реализује.
И углавном се у томе успијева, јер преко 90% наших ученика активно учествује у оваквом начину реализације наставног процеса. Мада и од тог броја ученика који учествују у оваквој настави, има једна петина ученика која само назови учествује у раду, тако што шаљу неку задаћу коју је тешко или немогуће и прочитати, а камо ли провјерити њену исправност. Али опет, како-тако, учествују у раду.
Већи је проблем то што имамо једну осцилирајућу и повремено промјенљиву групу од 50 до 60 ученика, углавном из предметне наставе, који имају нередовну сарадњу и неодговоран однос према својим обавезама. Један дио таквих ученика од седмице до седмице бира предмете које неће да раде, а има и ученика који су се одредили према појединим предметима да уопште неће да их раде. То су, нажалост, ученици свих узраста од 6. до 9. разреда, који не сарађују из 2, 3 или 4 предмета, зависно од седмице до седмице, и од њихове воље или расположења према предмету или наставнику.
Међутим, нису овакви ученици и највећи проблеми. Закључно са 30. априлом, међу ових 60-ак ученика тренутно има 10 до 15 ученика који веома лоше, или скоро никако не сарађују из 5 и више предмета.
Намјера управе Школе, већ у почетној фази је била да на најлакши и најбржи начин, путем интернета, упозна родитеље чија су дјеца већ на самом почетку почела да пропуштају наставу, и да им скрену пажњу да треба да предузму одговарајуће мјере, и на вријеме сузбију озбиљније, проблеме. Међутим, то је наишло на негативну реакцију дијела родитеља, са којом сте већ раније били упознати сличним прилогом на овој истој страници.
Након тога смо, послије периодичних извјештаја наставника, путем одјељенских старјешина обавјештавали родитеље таквих ученика да предузму одговарајуће мјере, које су њихова и законска и морална обавеза. Код једног скромног броја ученика и родитеља то је и уродило плодом. Међутим, искристалисала се група ученика коју смо већ напријед споменули, и код које проблем све више нараста. На позиве и упозорења одјељенских старјешина у већини случајева и од ученика и од родитеља реаговало се индолентно и игнорантски, без неких озбиљнијих намјере да се по овом питању нешто конкретније предузме.
Када позиви одјељенских старјешина више нису давали очекиване резултате, приступило се слању писмених обавјештења и упозорења. И опет је ефекат био скроман. На први допис се огласило неколико родитеља са обећањем да ће нешто предузети. Углавном се то свело само на обећање. Родитељи ученика са најлошијом сарадњом се нису ни огласили. На поновљене дописе услиједила је лавина оркестрираних негативних реакција родитеља, као рецимо: „Шта ви то хоћете више од мог дјетета?“; „Откуд вама право да се тако понашате!?“; „Престаните више да вршите притисак на мене и на моју породицу!“; „Тужићу вас за узнемиравање!“, и слично.
Иако је наша жеља била добронамјерна и позитивна, а реакције крајње негативне, да не бисмо даље трпјели игнорантан и понижавајући однос, одлучено је да се родитељи убудуће више не зову да би им се давале информације, а поготово не да се моле да предузму нешто и у свом, и у интересу своје дјеце.
Убудуће, сви родитељи који желе да имају информације о резултатима рада или нерада своје дјеце, по том питању могу и требају да контактирају одјељенске старјешине, који ће им, на основу збирних извјештаја наставника, предочити тренутно стање.
Овим и оваквим, од сада, другачијим приступом у свом раду желимо да заштитимо углед ове васпитно-образовне Установе, али и статус и углед наставника и руководства ове Школе појединачно. Ова Установа треба да остане и опстане и послије ове кризе, да има дигнитет и друштвену одговорност за васпитање и образовање садашњих и многих будућих нараштаја, који ће се кроз њу школовати. А што се тиче наставника и руководства Школе, нико од нас не прима плату да би био вријеђан и понижаван, а поготово не од оних који најмање имају право да се тако понашају.
Овим желимо да нагласимо да убудуће, за све евентуалне лоше резултате и нежељене посљедице које могу проистећи из оваквог површног и неодговорног односа према својим обавезама, у потпуности преносимо одговорност на родитеље таквих ученика. Тако то они желе, тако су се индиректно и изјаснили, али је одговорност и законом дефинисана да је првенствено на родитељима.
Нико од наставника неће, нити има право, да ичим додатно допринесе још горој ситуацији код оваквих ученика. Чак ће, ако се од стране оваквих родитеља и њихове дјеце покаже и трачак наде или дашак напора у промјени ситуације набоље, ставити на располагање и подржати те напоре. Али чуда се ријетко дешавају.
Будите убијеђени да ћемо, зарад свега овога, стајати чврсто на становишту објективности. Међутим, објективност није нешто што у овом тренутку иде у прилог онима који су, оваквим односом према настави и наставницима, тема овог саопштења.
Исто тако, желимо да кажемо да овакав наш будући однос неће ништа промијенити према огромној већини наших ученика који редовно испуњавају своје обавезе. Додуше, ни њих ни њихове родитеље нећемо звати. Али, хвала Богу, немамо ни разлога за то.
Брано Гојковић – директор Школе