ПОРЕМЕЋАЈ ИЗ СПЕКТРА АУТИЗМА је врло сложен неуроразвојни поремећај који захвата све аспекте дјечије личности (комуникација, моторика, понашање и учење). Појам аутизам у психијатрију уводи Е. Блеуер 1911., а аутистични поремећај први описује амерички психијатар Л. Канер 1943. и назива га инфантилним аутизмом (због симптома и доби у којој се појављује).
У основи свих потешкоћа особа с ПАС (поремећајима аутистичног спектра) су унутрашње кочнице које стоје на путу успостављања социјалне интеракције (незаинтересираност или слабије занимање за игру и дружење с другима), вербалне или невербалне комуникације (изостанак говора или заостајање у говору, дословно схваћање, другачије разумијевање), могућности имагинације (сужени интереси, необичне активности и понашања, понављајуће и стереотипне радње) те сензорне интеграције.
Наиме, дјеца с аутизмом виде, чују и осјећају, али те утиске тешко склапају у смислену цјелину, па се стога повлаче у свој свијет у којем налазе сигурност. Особе с аутизмом имају потешкоћа у изражавању својих осјећаја, жеља, потреба, способности и проблема с којима се свакодневно боре, а што се одражава на њихово понашање које може бити врло необично.
Интелектуално функционисање дјеце с аутизмом је различито и креће се од просјечне интелигенције до интелигенције с интелектуалним потешкоћама.
Поремећај из спектра аутизма се понекад јавља у комбинацији с другим потешкоћама као што су Даунов синдром, епилепсија, Рет синдром или туберос склеросис.
Поремећај траје циЈели живот, а развија се након 16-18 мјесеци дјечијег развоја који до тада може бити без потешкоћа. Први симптоми углавном се примјећују прије 3. године живота. Иако дјеца с аутизмом изгледају као и сва остала дјеца, она ипак имају своје животне потешкоће, које постају све веће и израженије, уколико се на вријеме не затражи помоћ стручњака како би се дијете укључило у одговарајуће програме подршке у својој животној средини.
Научно је доказано да се раним препознавањем те циљаном раном интервенцијом значајно може побољшати животни исход особе с аутизмом. Све више је прича из свијета о аутистима који завршавају школе, факултете и оспособљавају се за занимања, но како би то постало правило и код нас потребна је подршка друштва.
Према одлуци Еуропског парламента и Уједињених народа, особе с поремећајем из спектра аутизма су једна од социјално најискључиванијих група људи. Стога је 2007. Општа скупштина УН-а на сједници одржаној 18.12.2007. прихватила резолуцију 62/139 на приједлог државе КАТАР о обиљежавању 2. априла као Свјетског дана свјесности о аутизму. Сада се већ годинама подиже јавна свијест о овом поремећају, одржавају се хуманитарне манифестације. Међутим, до данас још увијек нема објашњења за тајанствени медицински феномен познат као – аутизам. Као колективно одговорно друштво морамо да озбиљно схватимо стање и потребе особа са аутизмом јер долази до повећање бројности случајева што упућује на озбиљност теме и све већег броја особа с поремећајем из спектра аутизма.
Текст је написала дефектолог – логопед Каролина Зечевић